Recenzija albuma “Sound Therapy”
Piše: Nenad Pekez
Nazvati album “zvučnom terapijom” je u najmanju ruku ambiciozno, ako ne i pretenciozno. Time namećete sebi pritisak slušalaca koji će očekivati od takvog izdanja “nešto više” od običnog albuma, očekivaće pravu terapiju. Naravno, sve to važi ako niste Julien Souletie, francuski multiinstrumentalista, producent, pevač i audio inženjer poznatiji kao Manjul, koji u malom prstu drži osim tehničkih veština i pravi osećaj za terapeutski zvuk koji zaista leči.
Sa zvukom Manjul-a sam se upoznao kroz njegovu seriju sjajnih dub albuma “Dub To Mali” kojima je na fenomenalan način spojio zvuke tradicionalne Afrike sa kvalitetno isproduciranim autorskim dabom i regeom. Ako bih morao nešto izdvojiti po pitanju tih izdanja, onda to jeste njegov talenat za aranžmane, izuzetno raznovrsne, kreativne i krajnje dinamične, čime je uspešno izbegao zamku monotonije u koju mladi dub producenti umeju olako upasti. Dodatno pomaže što Manjul takođe može da se pohvali i produciranjem albuma i saradnjama sa raznim velikim roots izvođačima kao što su Tiken Jah Fakoly, Sugar Minott, African Brothers, Danakil, Natty Jean, Takana Zion i mnogi drugi.
Uz prikupljeno i razvijeno znanje, Manjul sada donosi vrhunac svoje karijere, ali sigurno samo trenutni – “Sound Therapy” – koji će zaista doći kao melem na ranu tokom teške vavilonske svakodnevice. Ne sećam se kada sam poslednji put slušao album koji tako glatko teče od početka do kraja, sa terapeutski prijatnom produkcijom i aranžmanima koji pored regea uključuju i dosta džeza i soula, ali i neizostavnih afričkih instrumentalnih upliva. Na momente sve to podseća čak i na stari Groundation, ali samo podseća, jer Manjulov pečat je jedinstven i neponoljiv.
U ostvarivanju ovog terapeutskog dela su mu pomogli terapeutski roots glasovi legendi jamajkanske muzike Cornella Campbella u pesmi “From My Soul” (koja se za nijansu ističe u odnosu na ostale kompozicije), Clilnton Fearona u “Long Time No See” i Cedric Mytona u “Set Me Free”. Meni lično kao velikom ljubitelju dub poezije, “Lion Hunter” je legla najviše, to je jedna od nekoliko pesama u kojima možemo čuti i Manjula kako peva.
Nema sumnje da je ovo jedan od roots albuma koji će obeležiti 2021. godinu, jer osim što je ovo svojevrsni omaž starom i originalnom rootsu, ovo je svojevrsni korak napred u produkciji i aranžmanima koji ovom fenomenalnom žanru unosi novu i drugačiju dimenziju neophodnu za dalji razvoj ovog stila.
Ako pričamo o reggaeneraciji, onda je ovo pravi album za svakodnevno reggaenerisanje.
Autor: Nenad Pekez, Reggae Fever
Post comments (0)